Težimo ka sreći....

"Svesno ili nesvesno, umešno ili nespretno, svi težimo ka tome da se osećamo dobro, bilo kroz posao, dokolicu, u strasti, avanturi ili svakodnevnoj rutini...
Bavimo se brojnim aktivnostima koje našu svakodnevnicu čine dinamičnijom, koje pletu mreže prijateljstva, ljubavi...

Svoje vreme i energiju posvećujemo tim zadacima, polazeći od pretopstavke  da će nam se to isplatiti, da ćemo postići da se osećamo bolje ili da ćemo učiniti da se neko drugi tako oseća. Kako god da se odvija ta naša potraga, bez obzira na to da li se zove zadatak ili radost življenja, strast ili zadovoljstvo, postavlja se pitanje "nije li sreća cilj svih ciljeva"... Gledati na sreću kao na ostvarenje svih naših želja i strasti, posebno brkati pravu težnju ka ispunjenosti s utopijom, neminovno vodi frustraciji.

U odsustvu unutrašnjeg mira i mudrosti, čovek nema osnovu za sreću. Ako se u našem životu stalno smenjuju nada i sumnja, uzbuđenje i dosada, želja i ravnodušnost lako je protraćiti život a da to čak i ne primetimo. Trčeći na sve strane, na kraju nikuda ne stignemo. Sreća je stanje unutrašnjeg stvaranja, a ne trčanje za beskrajnim nizom želja."

Upravo ovaj deo članka iz časopisa Lepote i zdravlja naveo me je na razmišljanje o životu, samim tim i sreći....

Razmišljanjem o putu istinske sreće i načinu na koji možemo da je dosegnemo, budistički monah, pisac i dugogodišnji dalaj-lamin prevodilac na francuski jezik, Matje Rikar napisao je knjigu: "U odbranu sreće" koja je od sada na spisku knjiga koje želim u skorije vreme pročitati...